O PREDSTAVI
Komedija u groteskno - karnevalskom stilu
Režija i dizajn svetla: Jean-Baptiste Demarigny
Scenografija i kostim: Sanja Maljković i Ljubica Stojanović
Asistenti scenografa: Nevena Kopanja, Milena Grošin, Dušica Ilić
Grafički dizajn: Sanja Karić
Prevod teksta: Kristina Janković
Glas u predstavi: Chris McDonald
Tehnička podrška: Bojana Đuričić, Ivan Bobun, Ivan, Goran Rac
Igraju: Vladimir Tešović, Marko Petrović, Dušica Vesić,
Mirko Jokić, Goran Rac, Anđela Stanojević, Sandra Stojanović, Bojana Simić,
Aleksandra Obradović, Biljana Mutavdžić, Slavoljupka Pavlović,
Aleksandar Mraović, Relja Pantić i Tijana Zec
“Da počnemo od početka: Proleće je, noć je bez mesečine u malom gradiću, bez zvezda, crna kao Biblija, tihi džombasti sokaci, zgrčena se šuma ljubavnika i kunića gega nevidljivo prema ko trnjina crnom, ko trnjina modrom, otežalom, tamnom, ko gavran crnom moru sa slućenim ljuljanjem ribarskih barki.”
– DILAN TOMAS
Drama Pod mlečnom šumom govori o 24 časa u životu jednog velškog gradića. Uz humor i poeziju, Dilan Tomas opisuje prozaičnu svakodnevicu njegovih stanovnika: nade i frustracije, želje i razočaranja, porodične tajne, alkoholizam i pohotnost. Ono što glavni lik, prečasni Eli Dženkins blagonaklono naziva: „ljudskom nevinošću“.
OD RADIO TALASA DO SCENE
Dilan Tomas je „Pod mlečnom šumom” zamislio kao radio dramu sa više od 70 likova i skoro isto toliko različitih mesta zbivanja, što predstavlja veliki izazov za postavljanje u pozorištu, pogotovo ukoliko se postavka oslanja na sredstva karakteristična za jedno nezavisno pozorište. Materijalna ograničenja u kombinaciji sa tehničkim ograničenjima radio drame, bili su nam inspiracija da prevaziđemo sopstvene granice i prikažemo još više kreativnosti.
U našoj postavci svaki glumac tumači po više likova; vizuelno snažni, magični scenski prizori se brzo smenjuju, prepliću, praćeni opisom naratora i muzikom, uvlačeći nas u život stanovnika ovog ludog grada koji karakteriše čarobna životnost. Ova predstava slavi radost života, grešku, ljudsku nesavršenost. Smesta će vas uvući i učiniti da se potpuno odvojite od svakodnevnice, kojoj ova sloboda upravo nedostaje.
Predstava je inspirisana grotesknim i narodnim karnevalskim pozorištem, Rableom i Bokačom u domenu književnosti i Hijeronimus Bošom u slikarstvu. Reditelj Žan-Batist kaže da upravo to stvara jedinstveni estetski događaj: „Kada me pitaju koje su prednost rada u nezavisnom pozorištu, često odgovaram: sloboda. Odnosno, sloboda duha, stvaralačka sloboda, sloboda smelosti! Baš tu slobodu smo nastojali da prikažemo postavkom predstave „Pod mlečnom šumom”.”
Sećaš li se šta je bilo sinoć? Upao si, sinko moj, zagrejan, usijan, pijan kao zemlja, uz bedro ti jedno mokro vedro i riblja košara puna piva, gledaš me, pa kažeš: “Bog se vratio kući”; baš tako rečem pa se pruži i izduži preko vedra, a sav pod pun flaša i jegulja.
– GOSPOĐA O.
STVARALAČKA SLOBODA
U estetskom smislu, Pod mlečnom šumom predstavlja drugu krajnost onog što možemo videti u beogradskim pozorištima, suprotnost naturalizmu ali takođe i In Your Face pozorištu čiji sledbenici i dalje veruju, ili bar tako izgleda, u njegovu originalnost, čak i nakon dvadeset godina postojanja.
Naša interpretacija drame Pod mlečnom šumom svoju inspiraciju crpi iz drevnog pozorišta. Inspiriše se grotesknim i narodnim karnevalskim pozorištem, Rableom i Bokačom u domenu književnosti i Hijeronimus Bošom u slikarstvu. Upravo to stvara jedinstveni estetski događaj.Kada me pitaju koje su prednost rada u nezavisnom pozorištu, često odgovaram: sloboda.Odnosno, sloboda duha, stvaralačka sloboda, sloboda smelosti! Baš tu slobodu smo nastojali da prikažemo postavkom predstave Pod mlečnom šumom.
(Jean-Baptiste Demarigny prev. Iva Brdar)
DILAN TOMAS – by Chris McDonald
“Da počnemo od početka – Dilan Tomas rođen je 27. oktobra 1914. godine. Ušao je u moj život nekih osamdesetak godina kasnije, zahvaljujući časovima engleskog kod nastavnice Skoulding u
Brin Elian gimaziji u Kolvin Beju, gradiću koji se nalazi u severnom Velsu. Naše odeljenje, sačinjeno od četrnaestogodišnjaka i petnaestogodišnjaka, radilo je Tomasovu dramu Pod mlečnom šumom, i, kao i svi svojeglavi tinejdžeri iz radničkih porodica koji odrastaju u malom, nebitnom gradu na velškoj obali, nisam previše mario za moju nastavnicu ili ovo delo.Tek ove godine – na stogodišnjicu rođenja Dilana Tomasa – ponovo sam se našao sa tom knjigom u ruci, ovog puta i na engleskom i na srpskom jeziku. Žan Batist Demarinji, francuski pozorišni reditelj, zamolio me je da, kao Velšanin i izvorni govornik engleskog, pomognem u pripremi srpskog izvođenja Tomasove radio-drame smeštene u Velsu i napisane na engleskom
Mislim da bi Tomas voleo ovakav kontradiktoran, haotičan pristup. Ovaj pesnik i pisac, rođen u Svonsiju u južnom Velsu, proslavio se kao jedan od najcenjenijih velških izvoza. Zapravo, iako je na Tomasa itekako uticala njegova otadžbina, on nije govorio velški i nije voleo velški nacionalizam, a jednom prilikom je na temu velške nacionalne
himne napisao: „Zemlja mojih očeva i moji očevi mogu da je zadrže.“
Živeo je, u neku ruku, nomadskim životom. Kada je imao 16 godina, 1931. godine, napustio je srednju školu u Svonsiju i nakratko radio kao reporter-početnik u Saut Vels ivning postu. Za života se selio po gradovima u južnom Velsu i Londonu, a kasnije Oksfordširu i Njujorku, proslavivši se zbog svojih pesama, kratkih priča i dela namenjenih za radio.
Nastanak drame Pod mlečnom šumom dešava se 1931, neposredno pre napuštanja srednje škole, kada je Tomas napisao rad za školski časopis koji je sadržao lik Supruge, gospodina Ogmora i gospodina Pričarda, kao i mnoštvo replika koje će se zadržati do konačne verzije ove drame. Godinama kasnije, razvoj tema i likova ove drame nastavio se u kratkoj radijskoj drami Sasvim rano jednog jutra (Quite Early One Morning, 1944), inspirisano boravkom u Nju Kiju, velškom gadiću na obali mora, kao i u radnoj verziji dela Grad koji je bio lud (The Town That Was Mad), koje će se kasnije uobličiti u Pod mlečnom šumom.Tomas nije doživeo da čuje Bi-Bi-Sijevo čuveno izvođenje drame Pod mlečnom šumom, u kojoj je narator bio Ričard Barton. Preminuo je u Njujorku 9. novembra 1953. godine u 39-oj godini života, ostavivši iza sebe reputaciju alkoholisanog pesnika osuđenog na propast, uprkos tome što je masna jetra (i to ne ciroza) bila samo jedan od tri objavljena uzroka smrti (preostala dva su bila zapaljenje pluća i otok mozga).
Izvođenje pozorišta Le Studio nas vraća u motive „ludog grada“ iz Tomasovih ranijih verzija. Nemoguće je na srpskom reprodukovati rime i ritam originalne poezije. Čak je i vlasite imenice teško preneti preko jezičkih barijera. Na primer, na engleskom, naziv grada Laregib (Llareggub) je zapravo „bugger all“ (baš ništa) napisano otpozadi, dok je ime lika Vili Nili (Willy Nilly) preuzeto iz slenga, kao izraz koji znači da se nešto radi haotično i bez planiranja. Ove pošalice
se ne mogu preneti. Ono što može da se prenese je atmosfera ovog mesta.
Reditelj Demarinji, Sanja Maljković, jedan od osnivača pozorišta Le Studio, i glumačka ekipa su iskoristili najbolje tradicije karnevalskog i grotesknog pozorišta da bi oživeli ludi grad Laregib i njegov niz bizarnih likova, od čistunice gospođe Ogmor-Pričard i njenih pokojnih muževa do aljkavog alkoholičara i ženskaroša Valda; malograđanskog širenja glasina kroz zavese, zavera ubistva i mladih samohranih majki. Ipak, koliko god Demariniji i njegova ekipa pomeraju granice, ovo je mesto koje prepoznajem. Tokom godina provedenih u raznim gradovima po Velikoj Britaniji i sad u Beogradu, shvatio sam da govorim ljudima da što sam dalje od svog rodnog grada, to ga više volim, bez obzira na to koliko me guši svaki put kad se vratim. Odrastanje u malom priobalnom gradu u Velsu promeni čoveka. Bez obzira gde odete, čak i u Velikoj Britaniji, osećate se kao autsajder, provincijalac. Vels je nevažan, većim delom ruralan i potpuno prepušten sam sebi. Okružuje ga more na tri strane. Nema dovoljno posla, a još manje prilika. Ostaje samo pab, tračarenje, preljuba, malograđansko popovanje i oni poput Dangube Boja koji bi radije zurili u brda ili Irsko more nego obraćali pažnju na svoju nastavnicu engleskog i neku staru knjigu. Kolvin Bej je moj dom, baš kao i Laregib.”
Tekst napisao: Chris McDonald, 16. decembar 2014.
(Prevodilac: Ana Brdar)
IZ MEDIJA
Predstava „Pod mlečnom šumom“ je jedan čaroban doživljaj. Kada se u nizu lampi poslednja ugasi, prečasni Ilaj se moli da se, nekada, ponovo sretnemo, „ …jer ovi ljudi žive za to da bi umrli. Zato im, Bože, daj još jedan dan, da to i urade. Nikada ne znaš, ko od njih se sutra neće probuditi.“ Kada padne mrak, svi ponovo izlaze i plešu u svojim snovima. Pevaju, srećni su. A onda kad Sunce ponovo izađe, svi ponovo žive, ali nekim drugim, surovim životom. Surovo stvarnim.
Mirjana Docic
