POD MLEČNOM ŠUMOM

Komedija u groteskno -karnevalskom stilu po tekstu Dilana Tomasa
LE STUDIO / KPF, BEOGRAD – 2014.
O PREDSTAVI

Komedija u groteskno - karnevalskom stilu

Režija, svetlo i zvuk: Jean-Baptiste Demarigny
Scenografija: Sanja Maljković
Grafički dizajn: Sanja Karić
Prevod teksta: Kristina Janković
Dramaturgija, glas i tehnička pomoć: Chris McDonald
Tehnička podrška: Zoran Petrović
Glume: Jovana  Bajić, Leo Ivanišević, Marija
Ivković, Neda Knežević, Aleksandar Miša
Mraović, Nemanja Mutić, Marko Petrović
Pendula, Marko Radosavljević,  Dunja Sabljić,
Bojana Simić, Stevan Stančević, Zorica Tojaga i
Marija Vujović
“Da počnemo od početka: Proleće je, noć je bez mesečine u malom gradiću, bez zvezda, crna kao Biblija, tihi džombasti sokaci, zgrčena se šuma ljubavnika i kunića gega nevidljivo prema ko trnjina crnom, ko trnjina modrom, otežalom, tamnom, ko gavran crnom moru sa slućenim ljuljanjem ribarskih barki.”
– DILAN TOMAS 
Drama Pod mlečnom šumom govori o 24 časa u životu jednog velškog gradića. Uz humor i poeziju, Dilan Tomas opisuje prozaičnu svakodnevicu njegovih stanovnika: nade i frustracije, želje i razočaranja, porodične tajne, alkoholizam i pohotnost. Ono što glavni lik, prečasni Eli Dženkins blagonaklono naziva: „ljudskom nevinošću“.

OD RADIO TALASA DO SCENE

Dilan Tomas je Pod mlečnom šumom zamislio kao radio dramu sa više od 70 likova i skoro isto toliko različitih mesta zbivanja. Drugim rečima, kao tekst koji se ne može adaptirati za scensko izvođenje. Posebno kada se ta scena nalazi u malom beogradskom pozorištu, Le Studio, i kada se postavka oslanja na sredstva karakteristična za jedno nezavisno pozorište. Međutim, to nas ne zabrinjava – naša materijalna ograničenja u kombinaciji sa tehničkim ograničenjima radio drame nas, kao i obično, teraju da prevaziđemo sopstvene granice i prikažemo još više kreativnosti.

U predstavi postoji više od petnaest glumaca koji glume po dva, tri ili četiri različita lika, a ponekad i više. Sve ih prati, od početka do kraja, glas naratora. I upravo tu smo pronašli ideju vodilju naše adaptacije. Čak i kada je u pitanju radio drama, glas naratora je tu da publici ispriča ono što se dešava i što ne mogu da vide. U našoj predstavi je suprotno. Ono što se prikazuje drugačije je od onoga što se izgovara. Naracija više nije garancija istine, ona predstavlja jedno od gledišta stvarnosti – gledište prečasnog Ilaja Dženkinsa.

Pozorišna scena je u potpunosti izmenjena kako bi se ova vrsta adaptacije omogućila, u šta će se česti posetioci Le Studija odmah uveriti. Prostor, koji je dvostruko frontalan (gledaoci su jedni preko puta drugih, sa dve strane pozorišne scene), predstavlja Korzo (odnosno krunska ulica); tipičan javni prostor u koji svako dolazi, u različito doba dana, kako bi se pokazao. Skečevi od kojih je drama sačinjena se dešavaju u ovom prostoru, u vremenu potrebnom glumcu da prođe scenom, od jedne do druge kulise.

Sećaš li se šta je bilo sinoć? Upao si, sinko moj, zagrejan, usijan, pijan kao zemlja, uz bedro ti jedno mokro vedro i riblja košara puna piva, gledaš me, pa kažeš: “Bog se vratio kući”; baš tako rečem pa se pruži i izduži preko vedra, a sav pod pun flaša i jegulja.
– GOSPOĐA O.

STVARALAČKA SLOBODA

U estetskom smislu, Pod mlečnom šumom predstavlja drugu krajnost onog što možemo videti u beogradskim pozorištima, suprotnost naturalizmu ali takođe i In Your Face pozorištu čiji sledbenici i dalje veruju, ili bar tako izgleda, u njegovu originalnost, čak i nakon dvadeset godina postojanja.

Naša interpretacija drame Pod mlečnom šumom svoju inspiraciju crpi iz drevnog pozorišta. Inspiriše se grotesknim i narodnim karnevalskim pozorištem, Rableom i Bokačom u domenu književnosti i Hijeronimus Bošom u slikarstvu. Upravo to stvara  jedinstveni estetski događaj.Kada me pitaju koje su prednost rada u nezavisnom pozorištu, često odgovaram: sloboda.Odnosno, sloboda duha,  stvaralačka sloboda, sloboda smelosti! Baš tu slobodu smo nastojali da prikažemo postavkom predstave Pod mlečnom šumom.

(Jean-Baptiste Demarigny prev. Iva Brdar)

DILAN TOMAS – by Chris McDonald

“Da počnemo od početka – Dilan Tomas rođen je 27. oktobra 1914. godine. Ušao je u moj život nekih osamdesetak godina kasnije, zahvaljujući časovima engleskog kod  nastavnice Skoulding u

Brin Elian gimaziji u Kolvin Beju, gradiću koji  se nalazi u severnom Velsu. Naše odeljenje, sačinjeno od četrnaestogodišnjaka i petnaestogodišnjaka, radilo je Tomasovu dramu Pod  mlečnom šumom, i, kao i svi svojeglavi tinejdžeri iz radničkih porodica  koji odrastaju u malom, nebitnom gradu na velškoj obali, nisam previše  mario za moju nastavnicu ili ovo delo.Tek ove godine – na stogodišnjicu  rođenja Dilana Tomasa – ponovo sam se našao sa tom knjigom u ruci, ovog  puta i na engleskom i na srpskom jeziku. Žan Batist Demarinji, francuski  pozorišni reditelj, zamolio me je da, kao Velšanin i izvorni govornik  engleskog, pomognem u pripremi srpskog izvođenja Tomasove radio-drame smeštene u Velsu i napisane na engleskom

Mislim da bi Tomas  voleo ovakav kontradiktoran, haotičan pristup. Ovaj pesnik i pisac,  rođen u Svonsiju u južnom Velsu, proslavio se kao jedan od najcenjenijih  velških izvoza. Zapravo, iako je na Tomasa itekako uticala njegova otadžbina, on nije govorio velški i nije voleo velški nacionalizam, a  jednom prilikom je na temu velške nacionalne
himne napisao: „Zemlja mojih  očeva i moji očevi mogu da je zadrže.“
Živeo je, u neku ruku, nomadskim  životom. Kada je imao 16 godina, 1931. godine, napustio je srednju školu  u Svonsiju i nakratko radio kao reporter-početnik u Saut Vels ivning  postu. Za života se selio po gradovima u južnom Velsu i Londonu, a  kasnije Oksfordširu i Njujorku, proslavivši se zbog svojih pesama,  kratkih priča i dela namenjenih za radio.

Nastanak drame Pod mlečnom  šumom dešava se 1931, neposredno pre napuštanja srednje škole, kada je  Tomas napisao rad za školski časopis koji je sadržao lik Supruge, gospodina Ogmora i gospodina Pričarda, kao i mnoštvo replika koje će se  zadržati do konačne verzije ove drame. Godinama kasnije, razvoj tema i  likova ove drame nastavio se u kratkoj radijskoj drami Sasvim rano jednog jutra (Quite Early One Morning, 1944), inspirisano boravkom u Nju Kiju, velškom gadiću na obali mora, kao i u radnoj verziji dela Grad  koji je bio lud (The Town That Was Mad), koje će se kasnije uobličiti u  Pod mlečnom šumom.Tomas nije doživeo da čuje Bi-Bi-Sijevo čuveno  izvođenje drame Pod mlečnom šumom, u kojoj je narator bio Ričard Barton. Preminuo je u Njujorku 9. novembra 1953. godine u 39-oj godini života,  ostavivši iza sebe reputaciju alkoholisanog pesnika osuđenog na propast, uprkos tome što je masna jetra (i to ne ciroza) bila samo jedan od tri  objavljena uzroka smrti (preostala dva su bila zapaljenje pluća i otok mozga).  

Izvođenje pozorišta Le Studio nas vraća u motive „ludog  grada“ iz Tomasovih ranijih verzija. Nemoguće je na srpskom  reprodukovati rime i ritam originalne poezije. Čak je i vlasite imenice teško preneti preko jezičkih barijera. Na  primer, na engleskom, naziv  grada Laregib (Llareggub) je zapravo  „bugger all“ (baš ništa) napisano  otpozadi, dok je ime lika Vili Nili  (Willy Nilly) preuzeto iz slenga,  kao izraz koji znači da se nešto radi  haotično i bez planiranja. Ove  pošalice
se ne mogu preneti. Ono što  može da se prenese je atmosfera  ovog mesta.

Reditelj Demarinji, Sanja Maljković, jedan od  osnivača pozorišta Le Studio, i glumačka ekipa su  iskoristili najbolje tradicije karnevalskog i grotesknog pozorišta da bi oživeli ludi grad  Laregib i njegov niz bizarnih likova, od čistunice gospođe Ogmor-Pričard  i njenih pokojnih muževa do aljkavog  alkoholičara i ženskaroša Valda;  malograđanskog širenja glasina kroz  zavese, zavera ubistva i mladih samohranih majki. Ipak, koliko god  Demariniji i njegova ekipa pomeraju  granice, ovo je mesto koje  prepoznajem. Tokom godina provedenih u raznim  gradovima po Velikoj  Britaniji i sad u Beogradu, shvatio sam da govorim  ljudima da što sam  dalje od svog rodnog grada, to ga više volim, bez  obzira na to koliko  me guši svaki put kad se vratim. Odrastanje u malom  priobalnom gradu u Velsu promeni čoveka. Bez obzira gde odete, čak i u  Velikoj Britaniji,  osećate se kao autsajder, provincijalac. Vels je  nevažan, većim delom ruralan i potpuno prepušten sam sebi. Okružuje ga  more na tri strane.  Nema dovoljno posla, a još manje prilika. Ostaje  samo pab, tračarenje, preljuba, malograđansko popovanje i oni poput Dangube Boja koji bi  radije zurili u brda ili Irsko more nego obraćali  pažnju na svoju  nastavnicu engleskog i neku staru knjigu. Kolvin Bej je  moj dom, baš  kao i Laregib.”

Tekst napisao: Chris McDonald, 16. decembar 2014.  

(Prevodilac: Ana Brdar)

IZ MEDIJA

Predstava „Pod mlečnom šumom“ je jedan čaroban doživljaj. Kada se u nizu lampi poslednja ugasi, prečasni Ilaj se moli da se, nekada, ponovo sretnemo, „ …jer  ovi ljudi žive za to da bi umrli. Zato im, Bože, daj još jedan dan, da  to i urade. Nikada ne znaš, ko od njih se sutra neće probuditi.“  Kada padne mrak, svi ponovo izlaze i plešu u svojim snovima. Pevaju,  srećni su. A onda kad Sunce ponovo izađe, svi ponovo žive, ali nekim  drugim, surovim životom. Surovo stvarnim.

Mirjana Docic

Više na casopisinterfon.org