O PREDSTAVI
Jedna od prvih proleterskih opera...
Tom Waits
Tekst: GEORG BIHNER
Muzika i songovi: TOM VEJTS & KETLIN BRENAN
Režija i dizajn svetla: ŽAN-BATIST DEMARINJI
Scenografija i video dizajn: SANJA MALJKOVIĆ
Muzička režija: NIKOLA KRSTIĆ / RAIN DOGS
Kostim: Marija Tavčar
Asistent scenografa, tehnička podrška: Ivan Tibu i Bojana Đuričić
Vizuelni identitet: Sanja Karić
Glumci i muzičari: Bojana Simić, Nebojša Čavić, Nikola Krstić, Aleksandar Miša Mraović,
Kristina Simonović, Vladimir Tešović, Branko Stanišić, Nenad Vasić,
Relja Pantić, Miodrag Damjanović, Mitar Lutovac
“Ovo je priča o čoveku koji zarađuje novac tako što učestvuje u eksperimentima. Zbog toga malo poludi. Njegova žena je neverna, pa je on ubije, a zatim ubije sebe. Njegovo dete ostaje prepušteno jednoj seoskoj ludi, jednoj veštici od žene, na odgajanje. Tako da, sve što ste ikad želeli od opere, imate ovde”
– TOM WAITS
AMERIČKI MUZIČAR TOM VEJTS PONOVO JE OTKRIO SIROVOG I NEZABORAVNOG VOJCEKA I POSTAVIO GA KAO MJUZIKL 21. VEKA. NEŠTO IZMEĐU GROZNIČAVOG SNA I SOCIJALNE DRAME, VOJCEK JE EKSPRESIVNI KOMAD KOJI SE BAVI LUDILOM, OPSESIJOM I UBISTVOM.
TOM WAITS I WOYZECK
Zajedno sa suprugom i saradnicom Katlin Brenan, Vejts je napisao muziku za avangardno izvođenje Vojceka, u režiji Roberta Vilsona. Nakon komada Black Rider i Alice, ovo je bila njihova treća saradnja.
PREDSTAVA JE OSVOJILA DANSKU VERZIJU TONY NAGRADE ZA NAJBOLJI MJUZIKL. POSLE PREDSTAVE IZAŠAO JE ALBUM “BLOOD MONEY” NA KOM SU SE SMENJIVALE MELODIJE OD BRUTALNIH DO NEŽNIH I ROMANTIČNIH. TO JE BILO SVOJEVRSNO SUMORNO MUZIČKO RAZOTKRIVANJE LJUDSKOG STANJA, TAMNA IGRA SMRTNOSTI.
“Blood Money” udara u srž – rekao je Vejts. Pesme su ukorenjene u stvarnosti. Tu su ljubomora, bes… Više su telesne. Volim lepu pesmu koja vam govori užasne stvari. Svi volimo loše vesti iz lepih usta. Volim kad pesma zvuči tužno, kao da je starela u nekom buretu”.
SARADNJA LE STUDIO I RAIN DOGS
Bihner je kroz Vojceka progovorio i precizno opisao sliku jednog duboko uzdrmanog sveta u kome je suprotstavio privatnu, pojedinačnu ljudsku patnju i cinični ravnodušni haos nasuprot njoj. Simptomi takve dijagnoze društva manifestuju se, ili kroz agresivno ispoljavanje moći, ili kroz suštinsku nemoć pojedinca. Zadatak umetnosti je da o tome priča, jer umetnost to i “oseća”. Zato su se oko Vojceka okupili muzičari koji šire glas, harizmu i poruku legendarnog Toma Vejtsa, sastav Rain Dogs i ekipa teatra Le Studio, čiji je glavni moto “pozorište živi” – kako bi progovorili o svemu onome što je mučilo Bihnera, a što je ujedno i dijagnoza trenutka u kom živimo. Takva, granična stanja društvene psihologije i individualnog ponašanja o kojima govori Vojcek, pratiće i izvedbenu formu, pa će se ona kretati trasom između koncerta i pozorišne predstave, ali i interakcijom između ovih i svih ostalih elemenata u predstavi.
BIHNER I WOYZECK
Georg Bihner (1813 –1837) bio je jedna od onih genijalnih zvezda padalica u literaturi. Kad je imao 24 godine počeo je da beži, jer je za njim raspisana poternica zbog političkog delovanja. Umro je od tifusa, a iza sebe je ostavio tri predstave i kratku priču. Tekst za predstavu Vojcek, preživeo je u fragmentima, jer je Bihner umro pre nego što ga je završio. Tekst je zbog toga daleko od finalne verzije. Čak i kao takav, rasut i bez finalnog oblika, ostavio je veliki trag u pozorištu. Bihnerov Vojcek postao je ikona savremenog zapadnog teatra. Vojceka je Bihner bazirao na istinitom slučaju ubistva koje je počinio vojnik ubivši svoju ljubavnicu, u napadu ljubomore. Isti taj čovek bio je predmet medicinskih kontraverzi koje su se ticale njegovog mentalnog zdravlja. Vojcek pokazuje uticaj siromaštva i socijalnog okruženja na ponašanje jednog čoveka. Likovi su veoma realna demonstracija unutrašnjih patnji čovečanstva, na raskrsnici moralnosti i nasilja, očaja i simpatije.
